ARHIVA DEŠAVANJA

Posted by CBS

 
Tribina - Četvrtkom popodne

2017201620152014


Centar za bioetičke studije i Filozofski fakultet Sveučilišta u Rijeci: Međunarodni simpozijum pod nazivom "Poboljšanja u biomedicini i sloboda"

Centar za bioetičke studije je u saradnji sa Filozofskim fakultetom Sveučilišta u Rijeci 26. septembra 2016. godine organizovao međunarodni simpozijum pod nazivom "Poboljšanja u biomedicini i sloboda".


Tribina: Kevin Zollman (Carnegie Mellon Univerzitet, SAD)

Centar za bioetičke studije je u saradnji sa UNESCO Katedrom za bioetiku za Evropu i Institutom društvenih nauka 24. septembra 2016. organizovao predavanje "Ethics, Uncertainty, and the Benefits of Scientific Diversity", koje je održao prof. dr Kevin J.S. Zollman sa Carnegie Mellon Univerziteta u SAD.


Tribina: Michael Wilde (Univerzitet u Kentu, Engleska)

Centar za bioetičke studije je u saradnji sa UNESCO Katedrom za bioetiku za Evropu i Institutom društvenih nauka 21. septembra 2016. organizovao predavanje "Evidence of mechanisms in medicine", koje je održao Michael Wilde sa Univerziteta u Kentu (Engleska).


Tribina: Helena Siipi (Univerzitet u Turkuu, Finska)

Centar za bioetičke studije je u saradnji sa UNESCO Katedrom za bioetiku za Evropu i Institutom društvenih nauka 21. septembra 2016. organizovao predavanje "Genetically modified food and the claim of unnaturalness", koje je održala prof. dr Helena Siipi sa Univerziteta u Turkuu (Finska).


Centar za bioetičke studije i Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu: međunarodna konferencija "Filozofija naučnog eksperimenta"

Centar za bioetičke studije je u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu 22. i 23. septembra 2016. organizovao konferenciju ''Filozofija naučnog eksperimenta ''


BIOETIKA I PERSONALIZOVANA MEDICINA

Prof. dr Vojin Rakić održao je predavanje 04.aprila 2016. na Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Univerziteta u Beogradu, pod nazivom "Bioetika i personalizovana medicina".


CBS održao radionicu "Bioetička edukacija novinara"

Centar za bioetičke studije dobio je projekat "Bioethics Education for Journalists" ("Bioetička edukacija novinara"). Projekat podržava jedan konzorcijum multinacionalnih i domaćih korporacija.

U skladu sa tim je u utorak 22. decembra održana edukativna radionica za novinare. Prisustvovali su ključni novinari i urednici gotovo svih najznačajnijih medija u Srbiji.

Radionicu je moderirala Amira Fazlagić. Uvodnu reč je dao Vojin Rakić, a zatim su govorile Sonja Pavlović, Dušanka Krajnović i Amira Fazlagić. Usledila je pred-praznična zabava u Skadarliji.

Radionica u toku 

Predavači

Vojin Rakić daje intervju za 2. Dnevnik RTS  

Početak zabave

                                                                                                                                         


SVETSKI DAN BIOETIKE

UNESCO Katedra za Bioetiku (Haifa) objavljuje prvu proslavu SVETSKOG DANA BIOETIKE 19.oktobra 2016. godine. Odlučeno je da sve državne sekcije UNESCO Katedre za bioetiku u svetu proslavljaju isti program. Tema za ovogodišnju proslavu je "Ljudsko dostojanstvo i ljudska prava" (3. Član Univerzalne deklaracije o bioetici i ljudskim pravima).


U BEOGRADU ODRŽANA KONFERENCIJA CBS I HEJSTINGS CENTRA

27. i 28. oktobra u Beogradu je održana međunarodna konferencija Centra za bioetičke studije i Hastings Center "Poboljšanje razumevanja poboljšanja", uz učešće bioetičara iz 24 zemlje i sa svih 5 kontinenata. Na konferenciji su učestvovali najpoznatiji bioetičari današnjice: John Harris, Erik Parens, Anders Sandberg, Michael Hauskeller, Robert Sparrow, Maartje Schermer, Ineke Bolt i mnogi drugi.

Skupu se kao prvi obratio direktor Centra za bioetičke studije i naučni savetnik Instituta društvenih nauka, prof. dr Vojin Rakić. Posle njega učesnike konferencije je (preko video linka) pozdravila prof. dr Mildred Solomon, predsednica Hastings Center, a potom Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, dr Srđan Verbić. Na kraju otvaranja konferencije prisutnima se obratio prof. dr Aleksandar Damjanović, zamenik direktora Centra za bioetičke studije i direktor Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Srbije.

Skup je trajao dva dana i sve vreme se održavao u dve sale u prostorijama Imel grupe. Učesnici su o ovom događaju govorili u superlativima i o tome pisali u brojnim cirkularnim mejlovima i na društvenim mrežama. Prema ocenama nekoliko učesnika iz inostranstva, u pitanju je bio u naučnom smislu najkvalitetniji i najbolje organizovan skup kome su prisustvovali.

Svi značajniji mediji u Srbiji ispratilli su ovaj značajan naučni događaj, a pažnja javnosti u drugim zemljama takođe je bila izuzetna.

SNIMCI IZLAGANJA NA KONFERENCIJI

Foto galerija

Da li si ti moja majka? Uticaj novih reproduktivnih tehnologija na promenu značenja roditeljstva


Centar za bioetičke studije, u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti (SANU), 29. oktobra je organizovao predavanje prof. dr Roberta Speroua (Robert Sparrow), pod nazivom "Da li si ti moja majka? Uticaj novih reproduktivnih tehnologija na promenu značenja roditeljstva".
Robert Sperou je profesor filozofije, glavni istraživač pri Centru izvrsnosti za nauku o elektromaterijalima Australijskog istraživačkog saveta i profesor u Centru za humanu bioetiku na Univerzitetu Monaš.

Foto galerija


Predavanja i intervjui Vojina Rakića u Innsbrucku


Obaveštavamo vas da je direktor Centra za bioetičke studije, prof. dr Vojin Rakić, dobio poziv od Univerziteta u Insbruku (Austrija) da predstavi Centar za bioetičke studije kao "model najbolje prakse" (Best Practice Model). 7. maja je održao predavanje na tu temu pred veoma brojnim auditorijumom. Iz Beča je došla i Austrijska televizija i snimila čitavo predavanje.
Vojin Rakić je tokom svog boravka u Insbruku dao i intervju od 40 minuta za dokumentarni film koji Austrijska televizija pravi o genetičkom inženjeringu. Film se snima za znatno veće tržište od austrijskog i nosi naziv "Buduća beba" ("Future Baby").



Brošer seminar


Obaveštavamo vas da je Centar za bioetičke studije od 20. do 22. maja realizovao seminar o genetičkom savetovanju sa svojim nemačkim partnerom Charite Hospital u vili Broše (Brocher) na Ženevksom jezeru. Naziv seminara je "Genetics, Testing, Screening and Science: Paving the Way for a Decision Making Model in Genetic Counseling". Projekat finansira Fondacija Broše (Brocher Foundation). To je jedan od tri medjunarodna projekta iz oblasti genetičkog savetovanja koje realizuje Centar za bioetičke studije.
Jedan od rukovodioca seminara bio je i čuveni američki bioetičar prof. drArtur Kaplan (Arthur Caplan). Kaplan je načelnik Odeljenja za medicinsku etiku na New York University. Autor ili urednik je nekoliko desetina knjiga, kao i više stotina naučnih članaka (http://en.wikipedia.org/wiki/Arthur_Caplan). Nedavno ga je farmaceutska kompanija Johnson & Johnson postavila za glavnog savetnika za eksperimentalne lekove. Kaplan je i u Upravnom odboru Global Bioethics Initiative, organizacije u sistemu Ujedinjenih nacija koja se bavi bioetikom, a u kojoj CBS od februara 2015. ima svoje predstavništvo.
Seminar je održan u veoma malom krugu stručnjaka. U delegaciji CBS-a bili su prof. dr Vojin Rakić (www.vojinrakic.com), dr Hajrija Mujović-Zornić i doc. dr Dušanka Krajnović.



Profesor Vojin Rakić (PhD) postao član Međunarodnog uređivačkog odbora časopisa Revista Romana de Bioetica (RRB)

 Vojin Rakić postao je član Međunarodnog uređivačkog odbora časopisa Revista Romana de Bioetica (RRB). RRB izlazi tri puta godišnje i reflektuje najširi spektar bioetičkih tema. RRB je indeksovan na listi Thomson Reuters od 2007. i trenutni impakt faktor mu je 1.17. Ispred njega u oblasti bioetike samo je nekoliko časopisa. U oblasti etike uopšte ispred RRB takođe je samo manji broj časopisa, i to samo sa engleskog govornog područja.

Link: http://www.bioetica.ro/index.php/arhiva-bioetica/index 


RTS u novim prostorijama Centra za bioetičke studije

Ekipa RTS-a je 30. aprila 2015. godine snimila emisiju o mladim saradnicima Centra za bioetičke studije. U okviru emisije izjave su dali mr Olivera Z. Mijušković, Aleksandra Radosevljević i dr Dragoljub Kaurin. Direktor CBS-a, prof. dr Vojin Rakić, tom prilikom je dao intervju. Emisija je snimana u novim prostorijama Centra za bioetičke studije u Vuka Karadžića 6.


SEMINAR „BIOETIKA U UČIONICI“

U subotu 25. aprila održan je prvi deo seminara „Bioetika u učionici“ akreditovan od strane ZUOV-a (Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja). Seminar je održan u organizaciji Centra za razvoj liberalizma, a Centar za bioetičke studije je dao svoju podršku seminaru. Prvi dan seminara bio je posvećen temama uvoda u bioetiku, abortusa i eutanazije. Seminar je otvorio prof. dr Vojin Rakić, a prisutnima se obratila i prof. Olga Vučić. Svoja izlaganja na pomenute teme imali su prof. dr Radomir Videnović, prof. Olga Vučić i mr Olivera Z. Mijušković. Učesnici seminara su profesori srednjih škola iz Srbije.



Predavanja u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu

 

U sredu 22. aprila Centar za bioetičke studije je uspešno organizovao i realizovao tribinu sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, pod nazivom „Promena pola u Srbiji“. Na tribini se govorilo o statusu transseksualnih osoba u društvu, kao i medicinskim, pravnim i filozofskim pitanjima vezanim za ovu temu. Tribina je održana na Filozofskom fakultetu.
Izlaganja su imali istaknuti stručnjaci u oblasti genitalne hirurgije, u kojoj naša zemlja zauzima jedno od vodećih mesta u svetu: prof. dr Miroslav Đorđevid, vanredni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, genitalni hirurg koji je obavio više stotina intervencija promene pola u različitim zemljama, prim. dr sci med. Dragana Duišin, šef Kabineta za transrodna stanja KBC Srbije, doc. dr Jelena Simić, pravnica, docentkinja na Univerzitetu Union. Na tribini je govorio i Kristian Ranđelovid, aktivista pokreta „Višestruka diskriminacija - trans program“.



Gostujuća predavanja prof. dr Vojina Rakića


Direktor Centra za bioetičke studije, prof. dr VojinRakić, od 26. marta do 8. aprila održao je dva gostujuća predavanja iz oblasti bioetike i učestvovao na jednoj tribini:

1. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u okviru Beogradskog seminara za analitičku filozofiju i logiku (BAL) u četvrtak 26. marta održao je predavanje „Moralno poboljšanje, sloboda volje i promena moralnog statusa“.

2. Na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ (IBISS), u ponedeljak, 30. marta održao je predavanje „Farmakogenomika: bioetički aspekti“.
3. U organizaciji Zadužbine Ilije M. Kolarca i Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, u sredu 8. aprila 2015. godine održana je završna tribina „Moralno relevantne individue“ u okviru ciklusa tribina „Moral i životinje“. Nа tribini su govorili: prof. dr Vojin Rаkić, doc. dr Ivаn Vuković (Filozofski fаkultet), doc. dr Miljаnа Milojević (Filozofski fаkultet) i Nаtаšа Vukmirović (Udruženje Link plus).



Kontinuirana medicinska edukacija pod nazivom „Edukacija za članove etičkih odbora u Srbiji“

U ponedeljak 6. aprila u Institutu društvenih nauka održana je Kontinuirana medicinska edukacija pod nazivom „Edukacija za članove etičkih odbora u Srbiji“ u organizaciji Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Sekcije za Srbiju UNESCO Katedre za bioetiku, a u saradnji sa Centrom za bioetičke studije. I ovaj program Kontinuirane medicinske edukacije akreditovao je Zdravstveni savet Republike Srbije.

Predavači su bili, po redu predavanja: prof. dr Vojin Rakić (CBS, Institut društvenih nauka), dr Hajrija Mujović Zornić (CBS, Institut društvenih nauka), doc. dr Dušanka Krajnović (CBS, Farmaceutski fakultet), prof. dr Aleksandar Damjanović (CBS, Medicinski fakultet), prof. dr Ivana Novaković (Medicinski fakultet), prof. dr Zoran Todorović (Medicinski fakultet), prof. dr Slobodan Savić (Medicinski fakultet), prof. dr Milica Bajčetić (Medicinski fakultet) i dr Vera Zdravković (Medicinski fakultet).

 


SIMPOZIJUM „REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE U SRBIJI“


Centar za bioetičke studije je uspešno organizovao i realizovao simpozijum "Reproduktivno zdravlje u Srbiji - predrasude, činjenice i očekivanja" u okviru programa Kontinuirane edukacije za lekare, farmaceute, molekularne biologe, genetičare, pravnike i filozofe, a koji je akreditovao Zdravstveni savet Republike Srbije.

Pred prepunom salom Imel Group, simpozijum je otvorio direktor Centra za bioetičke studije prof. dr Vojin Rakić, a moderatorka i rukovodilac čitavog seminara bila je prof. dr Amira Fazlagić.

Izlaganja su imali poznati naučnici iz medicinskih, farmacetskih, pravnih i drugih nauka: prof. dr Mirjana Rašević, doc. dr Dušanka Krajnović, prof. dr Marina Odalović, prof. dr Aleksandar Vuksanović, dr Sonja Pavlović, prof. dr Miroslava Gojnić-Dugalić, prof. dr Milica Džinić i dr Hajrija Mujović-Zornić.


Svečana akademija Centra za bioetičke studije

Centar za bioetičke studije je 10. marta 2015. godine obeležio uspešan period rada Svečanom akademijom uz prisustvo velikog broja istaknutih zvanica i gostiju.
Skup je otvorio rektor Univerziteta u Beogradu, prof. dr Vladimir Bumbaširević, osvrnuvši  se na značaj osnivanja i delovanja CBS-a kako u svetskim okvirima, tako u Srbiji. Ilustrovao je to radovima direktora CBS-a, prof. dr Vojina Rakića, i to u časopisima sa vrha Thomson Reuters liste, posebno onima u American Journal of  Bioethics (kako je naglasio Rektor, prvi časopis na Thomson Reuters listi iz oblasti etike) i Journal of Medical Ethics (četvrti na Thomsom Reuters listi iz oblasti etike).
Izlaganja o većem broju publikacija Vojina Rakića tokom prethodnih godinu dana u Journal of Medical Ethics, American Journal of Bioethics i Cambridge Quarterly of Health Care Ethics dali su i prof. dr Aleksandar Damjanović (Univerzitet u Beogradu, direktor Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije) i prof. dr Elvio Baccarini (Univerzitet u Rijeci). Aleksandar Damjanović je rekao da je Vojin Rakić osnivač novog pravca u bioetici u oblasti "enhancementa" (poboljšanje). Elvio Baccarini je kazao da Vojin Rakić predstavlja nezaobilazno mesto za svakog ko želi ozbiljno da se bavi ovom oblašću filozofije. Njihova izlaganja su ispratile brojne medijske ekipe.
Skup je obeležilo i uručivanje zahvalnica ljudima koji su najzaslužniji za razvoj i rast Centra za bioetičke studije: prof.dr Vladimiru Bumbašireviću, prof. dr Milanu Ćirkoviću, prof. dr Aleksandru Damjanoviću, prof.dr Amiri Fazlagić, prof. dr Dušanki Krajnović, PhM Oliveri Z. Mijušković, dr Sonji Pavlović, prof. dr Milici Prostran, prof. dr Mirjani Rašević i dipl. ing Mirku Uroševiću.
Umetnički deo programa obeležio je Akademski hor Collegium Musicum.

Foto galerija

Promocija knjige  Elvija Baccarinija "In A Better World? Public Reason and Biotechnologies"


U organizaciji Centra za bioetičke studije i Instituta društvenih nauka,  9.marta je održana promocija knjige "In A Better World? Public Reason and Biotechnologies" prof. dr Elvija Baccarinija sa Univerziteta  u Rijeci. Osim autora, o knjizi  je govorio dr. sc. Nebojša Zelić, viši asistent zaposlen na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Rijeci.

Pogledajte više



Foto galerija


Centar za bioetičke studije potpisao sporazum o saradnji i formiranju Predstavništva CBS-a na Evropskom institutu za onkologiju (EIO) u Milanu

Obaveštavamo vas da je Centar za bioetičke studije potpisao sporazum o saradnji i formiranju Predstavništva CBS-a na Evropskom institutu za onkologiju (EIO) u Milanu.
Reč je o veoma poznatom institutu/klinici na kome se istražuju i leče maligna oboljenja. Na EIO je zaposleno oko 600 lekara i drugog medicinskog osoblja. Kapacitet je 230 kreveta. EIO je poznat i po upotrebi najsavremenih tehnologija u onkološkoj hirurgiji, kao što je robotika.
Direktor Centra za bioetičke studije, prof. dr Vojin Rakić, 23. februara 2015. godine potpisao je Odluku kojom za predsednika Upravnog odbora Predstavništva CBS-a na EIO imenovuje prof. dr Giovanni Boniola.
Profesor Boniolo, doktor filozofije i fizike, direktor je Odeljenja za bio-medicinske i humanističke nauke na Evropskom Institutu za onkologiju. Redovni je profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Milanu. Koordinator je doktorskih studija posvećenih osnovama nauke o životu i njenim etičkim implikacijama. Autor je više monografija i preko 130 naučnih radova.
Pored profesora Boniola, u Upravnom odboru Sekcije CBS-a još su dr Marco Annoni (Univerzitet u Milanu), Luca Chiapperino (EIO) i dr Maria Damjanovicova (EIO).



POTPISANO VIŠE UGOVORA O SARADNJI SA RENOMIRANOM NAUČNOM INSTITUCIJOM GLOBAL BIOETHICS INITIATIVE IZ NJUJORKA

Obaveštavamo vas da smo 1. februara. 2015. godine sklopili i potpisali više sporazuma o saradnji sa renomiranom naučnom institucijom Global Bioethics Initiative (GBI) sa sedištem u Njujorku. GBI se nalazi u sistemu Ujedinjenih nacija.
Članovi Global Bioethics Initiative su najpoznatija imena svetske bioetičke scene. U Savetodovnom odboru su i neki od naših pridruženih članova, poput James Hughesa i Petera Singera. Članovi su takođe Thomas Pogge i Art Caplan, kao i glumica Mia Farrow.
Potpisivanjem sporazuma između ostalog je u okviru Global Bioethics Initiative formirano i Predstavništvo Centra za bioetičke studije u čiji Upravni odbor je ušao veći broj značajnih članova GBI kao što su Charles Debrovner, M.D. (Predsednik Global Bioethics Initiative), Elizabeth Yuko, Ph.D., LL.M. (Center for Ethics Education, Fordham University), Marin Gillis, Ph.L., Ph.D. (Associate Professor, Florida International University), Inmaculada de Melo-Martín, Ph.D., M.S. (Professor of Medical Ethics, Cornell University).
Na čelu Predstavništva Centra za bioetičke studije u Global Bioethics Initiative je Izvršna direktorka GBI, Prof. dr Ana Lita.
Šaljemo vam vebsajt GBI na kome se izveštava o saradnji sa nama:
Link: http://globalbioethics.org/2015/02/gbi-announces-collaboration-with-the-center-for-the-study-of-bioethics-in-belgrade/



Zahvaljujući ovoj saradnji, otvorena je velika šansa za mlade istraživače i naučnike iz Srbije da učestvuju u budućim zajedničkim projektima. Jedan od njih je i aktuelna "Letnja škola bioetike u Njujorku". Način apliciranja, uslovi i drugi detalji nalaze se na linku i u prilogu koji vam dostavljamo:
Link: http://summerschool.globalbioethics.org


LETNJA ŠKOLA BIOETIKE 2015. U NJUJORKU - POZIV


Genetic Quality Management - Genes, Information, You & Health


U organizaciji Centra za bioetičke studije i Charite Krankenhaus iz Berlina 28. i 29. Novembra 2015. održan je seminar "Genetic Quality Management - Genes, Information, You & Health".
Seminar je održan u Berlinu u okviru zajedničkog projekta Centra za bioetičke studije i Charite Krankenhaus koji finansira Deutsche Forschungsgemeinschaft. Skup je dobio institucionalnu podršku i/ili podršku u ljudskim resursima Biološkog fakulteta, Instituta društvenih nauka, Farmaceutskog fakulteta i Instituta za molekularnu genetiku i genetički inženjering Univerziteta u Beogradu. Na seminaru je učestvovalo 10 naučnika iz Srbije, uglavnom članova CBS-a.

Foto galerija

43. SIMPOZIJUM ''STREMLJENJA I NOVINE U MEDICINI''

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu bio je organizator 43. Simpozijuma ''Stremljenja i novine u medicini'' koji se održavao od 8. do 12. decembra 2014. godine u svečnoj sali Dekanata Medicinskog fakulteta. Prvog dana na simpozijumu su govorili i sledeći članovi Centra za bioetičke studije: prof. dr Vojin Rakić, direktor Centra za bietičke studije (izlaganje o njegovim člancima i polemikama o njima u American Journal of Bioethics i Journal of Medical Ethics tokom 2014. godine) i prof. dr Aleksandar Damjanović (''Afektivni poremećaji i najčešći bioetički izazovi'' ). Prof. dr Zoran Todorović imao je izlaganje ''Neuroetika u razvoju lekova''.


Foto galerija
23. septembra 2014. Centar za bioetičke studije je u partnerstvu sa UNESCO katedrom za bioetiku organizovao seminar - 21. Vek – Era bez retkih bolesti?


Seminar „21. Vek – Era bez retkih bolesti?” okupio je najpoznatije naše stručnjake iz ove oblasti koji su problem retkih bolesti osvetliti iz različitih perspektiva: biomedicinske, etičke i pravne. Seminar je otvorio prof. dr Vojin Rakić.  Specijalni gost sa zapaženim izlaganjem bila je Jelena Milošević, predsednica Međunarodnog udruženja za F.O.P. i višegodišnja predsednica Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije – NORBS. Naučnici sa izlaganjima bili su prof. dr Amira Fazlagić, dr Sonja Pavlović, dr Hajrija Mujović-Zornić, dr Dušanka Krajnović i dr Nikola Vojvodić. Moderator seminara bila je Olivera Z. Mijušković.
U Srbiji više od 600.000 ljudi boluje od neke retke bolesti. Pojedinačno su ove bolesti retke, ali kada se uzmu sve zajedno, broj obolelih je ozbiljan problem. Slični statistički podaci postoje i za druge zemlje. Veliki broj ovih bolesti je nasledan. Sa pojavom sve naprednije biotehnologije u oblasti genetike, savremena medicina sve uspešnije može da se suoči sa njima. Postavlja se pitanje da li idemo u pravcu budućnosti u kojoj će ovakve bolesti biti u potpunosti iskorenjene. Učesnici seminara pokušali su da daju neke odgovore na ovo pitanje.

Foto galerija
SEMINAR "BIOETHICS OF LIFE AND DEATH"


Seminar "Bioethics of Life and Death" održan je 24. juna u Naučnom klubu Centra za promociju nauke. Seminar je organizovao Centrar za bioetičke studije u partnerstvu sa Centrom za promociju nauke. Na seminaru su učestvovali gosti iz inostranstva, kao i saradnici Centra za bioetičke studije. Diskutovani su problematika radikalnog produženja života, socio-psihološki aspekti radikalnog produženja života, produženje života ćelija, kao i drugi problemi vezani za bioetiku života i smrti.
Na seminaru su govorili:
• Magistar društvenih nauka Rosa Rantanen, doktorand na Univerzitetu u Turkuu (Finska), Odeljenje za bihejvioralne nauke i filozofiju: "Bioethical aspects of radical life extension";
• prof. dr Marina Stamenković-Radak, naučni savetnik IBISS, redovni profesor Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, Centar za bioetičke studije: "Cell life extension: costs and benefits?";
• dr Goran S. Milovanović, Centar za bioetičke studije: "The psychology of Methuselah: On possible socio-psychological consequences of radical life extension".

Radni jezik seminara bio je engleski.

Foto galerija
Seminar "Bioetika katastrofa: posle poplava u Srbiji", 10. jun, Naučni klub Centra za promociju nauke, Knez Mihailova 5, Beograd, 16h.


Seminar "Bioetika katastrofa: posle poplava u Srbiji" okupio je bioetičare, filozofe, fizičare i psihologe koji su pokušali da iz različitih perspektiva osvetle bioetičke i sa bioetikom povezane probleme sa kojima smo bili suočeni tokom nedavnih katastrofalnih poplava u Srbiji, kao i slične probleme sa kojima će se čovečanstvo suočavati u budućnosti. Seminar su organizovali Centar za bioetičke studije i Centar za promociju nauke u Naučnom klubu Centra za promociju nauke (Knez Mihajlova 5), u utorak 10. juna. Seminar je otvorila Direktorka Centra za promociju nauke Aleksandra Drecun, a pred početak rada učesnike i publiku je pozdravio i prof. dr Vojin Rakić, Direktor Centra za bioetičke studije. Na seminaru su govorili: prof. dr Vojin Rakić ("Da li nas suočavanje sa katastrofama čini moralnijim?"), prof. dr Milan M Ćirković, ("Analiza rizika: prediktivna moć, skalabilnost i selekcioni efekti "), dr Goran S. Milovanović (" Intuitivna ocena rizika i pitanje kognitivnog i moralnog poboljšanja"), i Mr Ana Vlajković ("Psihološka pomoć u katastrofama – od teorije do prakse"). Kompletan program seminara "Bioetika katastrofa: posle poplava u Srbiji" možete pogledati ovde.

Foto galerija
Konferencija za štampu povodom osnivanja UNESCO katedre za bioetiku za Srednju i Istočnu Evropu sa sedištem u Beogradu


U petak, 6. juna, u 11h, održana je konferencija za štampu na kojoj su saradnici Centra za bioetičke studije i više departmana Sekcije za Srbiju UNESCO katedre za bioetiku saopštili javnosti o osnivanju UNESCO katedre za bioetiku za Srednju i Istočnu Evropu, sa sedištem u Beogradu. Novinarima su se obratili članovi Centra za bioetičke studije:
- prof. dr Vojin Rakić, naučni savetnik Instituta društvenih nauka, direktor Centra za bioetičke studije, šef UNESCO katedre za bioetiku za Srednju i Istočnu Evropu, direktor Sekcije za Srbiju UNESCO katedre za bioetiku i rukovodilac Kembridž radne grupe za bioetičku edukaciju u Srbiji; - prof. dr Amira Fazlagić, vanredni profesor Evropskog univerziteta i predsednica Departmana za istraživanje i razvoj Sekcije za Srbiju UNESCO Katedre za bioetiku.

- prof. dr Marina Stamenković Radak, redovni profesor na Univerzitetu u Beogradu – Biološki fakultet, zamenik predsednika Departmana za edukaciju Sekcije za Srbiju UNESCO Katedre za bioetiku, član Centra za bioetičke studije.

- dr Goran S. Milovanović, član Centra za bioetičke studije, član Izvršnog odbora UNESCO katedre za bioetiku za Centralnu i Istočnu Evropu.

Šef mreže UNESCO katedri za bioetiku za Srednju i Istočnu Evropu je prof. dr Vojin Rakić, Direktor Centra za bioetičke studije. Njegovi zamenici su prof. dr Gabriele Werner-Felmayer, Austrija (obrazovanje) i prof.dr Tomaš Doležal, Češka (istraživanje i razvoj). U Beogradu se konstituiše Izvršni odbor ove mreže UNESCO katedri za bioetiku kojim će predsedavati prof. dr. Milan M. Ćirković, Srbija, član Centra za bioetičke studije.
Na konferenciji je pruženo više značajnih informacija o bioetičkim inicijativama u našoj zemlji, uključujući informacije o radu Centra za bioetičke studije. Najavljeni su seminari u saradnji sa Centrom za promociju nauke tokom juna meseca u Beogradu: "Bioetika katastrofa: posle poplava u Srbiji" i "Bioetika života i smrti", kao i seminar u saradnji sa Cryo-Save Serbia d.o.o. "Bioetika retkih bolesti". Učesnici ovih seminara biće eminentni domaći stručnjaci u različitim oblastima bioetike i istraživači u drugim oblastima naučnog rada koji doprinosi razumevanju bioetičkih problema.
Konferencija za štampu je održana u press sali poslovnog centra Imel group, na 5. spratu Bulevar Zorana Đinđića 2a.

Foto galerija
MINISTAR OTVORIO SEMINAR CENTRA ZA BIOETIČKE STUDIJE TEMA: RIZICI OD VELIKIH KATASROFA

Centar za bioetičke studije i UNESKO Katedra za bioetiku za Srednju i Istočnu Evropu, u partnerstvu sa Centrom za promociju nauke i Centrom za razvoj liberalizma, organizovali su 9. maja seminar o rizicima od velikih katastrofa i načinima na koje bi valjalo sa njima se suočavati.



Seminar je otvorio Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Teme o kojima se razgovaralo na ovoj tribini bile su, između ostalih, egzistencijalni rizici, medicinska etika u situacijama velikih katastrofa, kao i marginalne društvene grupe i njihova pozicija u društvu u situacijama velikih katasrofa.

Predavači na seminaru bili su Vojin Rakić iz Centra za bioetičke studije i UNESKO Katedre za bioetiku za Srednju i Istočnu Evropu, Milan Ćirković iz CBS-a, Astronomske opservatorije u Beogradu i Univerziteta Oksford, Bjanka Bihner iz Centra za Etiku i pravo u Hanoveru, Nemačka, Šina Igan Čemeberlin sa Univerziteta Merilend, SAD, i Veselin Mitrović iz CBS-a i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Pogledajte više


Dostupnost lekova i medicinskih sredstava osobama obolelim od retkih bolesti

Članovi CBS-a učestvovali su u organizaciji tribine "Dostupnost lekova i medicinskih sredstava osobama obolelim od retkih bolesti", i to zajedno sa Studentskom organizacijom farmaceutskog fakulteta (BPSA), pod koordinacijom Vanje Milošević i Katedrom za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo, pod mentorstvom Andrijane Milošević Georgijev. Seminar je održan 7. marta 2014. godine na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Na skupu su govorili Darko Laketić, pomoćnik ministra iz Sektora za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu, Sonja Pavlović sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Snežana Plavšić sa Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", kao i direktor Centra za bioetičke studije, prof. dr Vojin Rakić.
Na tribini je govorila i doc. dr Dušanka Krajnović, kao i Dragan Đurović, predsednik "Udruženja za pomoć osobama sa Cističnom fibrozom" i Jelena Tomić ispred ,,Udruženja obolelih od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa''. Skupu su prisustvovali i studenti farmacije Univerztiteta u Beogradu, kao i njihove kolege na studentskoj razmeni iz Hrvatske i Slovačke.



Novi intervju Vojina Rakića listu "Politika"


Intervju Vojina Rakića listu "Politika"


Utisci sa studijskog boravka na Oksfordu saradnika Centra za bioetičke studije


Pogledajte više


Foto galerija

 SLEDEĆA PREDAVANJA I SEMINARI ODRŽANI SU OD 1. NOVEMBRA 2012. DO 1. januara 2014.


PROMENA POLA - PREDAVANJE JELENE SIMIĆ

U organizaciji članova Centra za bioetičke studije, Kembridž radne grupe za bioetičku edukaciju u Srbiji, Sekcije za Srbiju UNESCO katedre za bioetiku i Centra za razvoj liberalizma, 2.decembra 2013. godine održano je predavanje docentkinje Jelene Simić pod nazivom "Rodne varijacije - u susret priznavanju pravnih posledica 'promene pola' u Srbiji".


TRIBINA U OZONU

U organizaciji Centra za promociju nauke i Kembridž radne grupa za bioetičku edukaciju u Srbiji (Centar za bioetičke studije), 29. novembra 2013. godine održana je tribina pod nazivom "Moralno poboljšanje ljudi i sloboda". Moralno poboljšanje ljudi biomedicinskim sredstvima predstavlja najaktuelniju temu iz oblasti bioetike. Da li će uskoro biti moguće moralno "poboljšati" ljude lekovima ili hirurškim zahvatima i kako će se to odraziti na našu slobodu izbora neka su od pitanja na koja pokušavamo da damo odgovor. O ovim i drugim aspektima moralnog bio-poboljšanja govorili su prof. dr Vojin Rakić, prof. dr Aleksandar Damjanović i muzičar Rambo Amadeus.


PREDAVANJE MILANA ĆIRKOVIĆA

U organizaciji članova Centra za bioetičke studije, Kembridž radne grupe za bioetičku edukaciju u Srbiji, Sekcije za Srbiju UNESCO katedre za bioetiku i Centra za razvoj liberalizma, 14. novembra 2013. godine, prof. dr Milan Ćirković je održao predavanje pod nazivom "Posmatrački selekcioni efekti i globalni rizici".


Aleksandar Damjanović
O filozofiji samoubistva – pogled jednog psihijatra
17.april 2013.

Apstrakt
Filozofski odgovor na pitanje o opravdanosti samoubistva se kreće između voluntarizma i dogmatskih teorija u čijoj je osnovi religijska zabrana. U predavanju se razmatra i prevencija suicida zasnovana na klasifikaciji  suicida kao autonomnog i ne-autonomnog čina. Autor razmatra fenomen paternalizma sa njegovim etičkim konsekvencama kao jedan od mogućih pristupa prevenciji suicida.U radu se razmatraju i razliciti aspekti , tretmana i postvencije suicida a daje se i nacrt definicije filozofskog samoubistva. Takodje se diskutuje o operacionalnim kriterijumima na osnovu kojih bi mogli da definisemo filozofsko samoubistvo kao klinicki entitet. Autor ilustruje svoje predavanje nizom primera iz književnosti, filozofije i umetnosti koji su mu pomogli da konstruiše koncept filozofskog samoubistva.

Ključne reči: suicid, filozofija, prevencija

Biografija
Prof. dr  Aleksandar Damjanović  je vanredni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na predmetu Psihijatrija. Aktivni je član Srpskog lekarskog društva (SLD), Udruženja psihijatara Srbije, predsednik je psihijatrijske sekcije SLD-a, član je Republičke agencije za lekove, uredništva časopisa Engrami, Bioetičkog društva Srbije i član je Udruženja književnika Srbije. Bio je član Republičke potkomisije za izbor lekova na pozitivnu listu iz oblasti CNS-a u periodu 2002 – 2005, i član Republičke komisije za procenu arteficijelnih prekida poodmaklih trudnoća u periodu 2000 – 2010. Do sada objavio preko 200 bibliografskih jedinica u zemlji i inostranstvu. Štampane su mu sledeće knjige: Metateorijski psihijatrijski ogledi (2004), Psiho i pato-biografije – konstrukcija, rekonstrukcija ili dekonstrukcija ličnosti (2005), Rastuća senka tame – vivisekcija psiholoških motiva horor žanra u filmu i literaturi (2006), Psihološke i filozofske mrvice, Vodič kroz apokalipsu (2008), O duši i telu (2012), a Delirijum i njegov Božji izaslanik mu je prva knjiga poezije (2009).



Prezentacija knjige Veselina Mitrovića
Iskorak bioetike: Nove biotehnologije i društveni aspekti "poboljšanja" zdravih
10. april 2013.

Moderator: Vojin Rakić
Učesnici:
Marija Bogdanović
Jovan Babić
Nada Sekulić
Veselin Mitrović

Apstrakt
Nagli razvoj biomedicinske nauke i tehnologije od sredine XX veka pokrenuo je nova moralna i društvena pitanja koja proizilaze iz načina upotrebe ovih dostignuća na zdravim ljudima. U cilju razumevanja posledica takvih promena u knjizi je analizirana upotreba novihbio-tehnologija (Human enhancement technologies - HET), u svrhe „poboljšanja“ (enhancement) zdravih ljudi.
U prvom delu knjige analizirane su pro et contra argumentacije tri idejno teorijske struje; transhumanistička,čiji se predstavniciotvoreno zalažu za prakse genetskih, protetičkih i kognitivnih poboljšanja ljudske vrste-prelazak iz humanog u posthumano društvo; biokonzervativistička, čiji predstavnici pretnju vide u narušavanju ljudskog dostojanstva, mešanju u «poslove boga» i promeni prirode ljudskog bića;predstavnici struje srednjeg stanovišta smatraju da opasnosti leže u dijalektici odnosa „kapitalizma i medicine“. Autori srednje struje pristupačnost i upotrebu bio-tehnologije, posmatraju kao izvesni resurs u osvajanju boljih društvenih pozicija.
Analizirajući argumente i stanovišta između navedenih struja u knjizi se uočava nadolazeća potreba istraživača da se fokusiraju i na istraživanja instrumenata moralnog poboljšanja. Tako na primer kritička analiza stavova Nikolasa Ejgara razotkriva važnost gađenja prema određenim akcijama u preventivi i zaštiti ljudskog života, te odbacuje Ejgarovo poistovećivanje sposobnosti gađenja i moralne odvratnosti. Demitologizacija takozvanog moralnog gađenja danas posebno dobija na značaju u debatama o moralnom poboljšanju i instrumentima kojima bi se sprečilo masovno uništenje ljudske vrste. Pored toga analiza Savuleskovih stavova, najavljuje njegovu, ličnu, moralnu tranziciju od moralne obaveze poboljšanja potomstva uz pomoć genetskog inženjeringa do obaveze moralnog poboljšanja ljudi koji bi mogli zloupotrebiti nove tehnologije.
U drugom delu analizirani su tehnologije poboljšanja, koje dolaze iz nekoliko naučnih oblasti, primenjuju se kako u telu tako i van tela korisnika. Takva analiza je stvorila mogućnost kretanja duž naučno-tehnološke ose, ali i uvid u etiku ciljeva i međustanja unutar samih tehnologija.
Poboljšanje kvaliteta života, koje se ogleda i u njegovom produženju se gotovo neupitno prihvata kao jedna od vrhovnih društvenih vrednosti, te je u trećem delu bilo potrebno analizirati i socio-kulturne posledice takvih intervencija.

Biografija
Dr Veselin Mitrović radi kao naučni saradnik na Institutu za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Uključen je u istraživački projekt o reproduktivnim pravima žene i bavi se pitanjem genetskog inženjeringa i veštačke oplodnje.
Pored toga sarađivao je na sledećim kursevima Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Postmodernizam i savremena antropologija, Sociologija kulture, Sociologija masovne kulture,  Tradicionalno i moderno u kulturi , i na kursu Odeljenja za filozofiju: Bioetika
U doktorskoj tezi „Društveni aspekti "poboljšanja“ ljudskih bića u okviru novih biotehnoloških istraživanja“ (2011) se problematizuju društveni aspekti genetskih intervencija i moguće posledice naučno zasnovanih genetičkih intervencija u razvijenim društvima.  Ovi problemi otvaraju pitanja ne etičke upotrebe različitih oblika novih tehnologija poboljšanja.  Pored toga  otvaraju se  pitanja poput, odnosa  etike, tehnologije i društvenih vrednosti; autentičnosti i identiteta; dijalektika odnosa između medicine i kapitalizma itd.
Pored knjige Iskorak bioetike, Veselin Mitrović je objavio i nekoliko članaka u naučnim časopisima i učestvovao na brojnim domaćim i međunarodnim naučnim skupovima koji se bave relevantnim temama; upotrebom biomedicinskih intervencija na zdravim ljudima u cilju stvaranja poboljšane vrste.


 

Sandra Radenović
Bioetička edukacija i smanjenje etničkih stereotipija i predrasuda – primer posete romskim nehigijenskim naseljima
3. april 2013.

Apstrakt
U okviru nastave na Katedri humanističkih nauka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu organizovane su posete romskim nehigijenskim naseljima. Cilj ovih poseta je bio neposredni kontakt studenata  sa pripadnicima romske populacije, pa je tako budućim lekarima  omogućeno da se mnogo pre realnog suočavanja sa pacijentima koji su  pripadnici romske populacije, suoče i sa sopstvenim predrasudama i stereotipijama koje mogu biti smetnja u uspostavljanju kvalitetnog odnosa lekar-pacijent. U svom izlaganju, autorka će obrazložiti neke podatke o etničkim stereotpijama i predrasudama studentske populacije, te saznanja o zdravstvenoj  zaštiti  i zdravstvenim problemima romske populacije do kojih se došlo prilikom pomenutih organizovanih poseta romskim nehigijenskim naseljima.

Biografija
Sandra S. Radenović je rođena 1974. godine u Beogradu. Diplomirala je (2004.)  i magistrirala (2007.) na Odeljenju za sociologiju  Filozofskog fakultetu Univerziteta u Beogradu (oblast sociologija međuetničkih odnosa). Doktorsku disertaciju pod  nazivom „Odnos lekar-pacijent uparadigmi integrativne bioetike“, Sandra Radenović je odbranila 2011. god.  na Odeljenje za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Reč je o pionirskom radu iz oblasti bioetike, medicinske sociologije, te medicinske etike u domaćoj akademskoj zajednici. Dr Sandra Radenović je zaposlena na Katedri humanističkih nauka Medicinskog fakulteta Univerziteta  u Beogradu od 2006. godine. Angažovana je i kao asistent u nastavi na engleskom jeziku Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Član  je Upravnog odbora Bioetičkog društva Srbije (BDS) i jedan od osnivača, a od 2011. godine je potpredsednik Bioetičkog društva Srbije. Saradnik je na projektu Istraživanje retkih bolesti (Projekat Ministarstva nauke i tehnologije RS 41004, rukovodilac projekta dr Hajrija Mujović-Zornić). Autorka je brojnih radova iz oblasti sociologije međuetničkih odnosa, medicinske sociologije i bioetike i učesnica je  domaćih i međunarodnih konferencija. Bila je koordinator međunarodne konferencije 6. Bioetički forum za jugoistočnuEvropu pod nazivom „Bioetika – Medicina –Politika“ (Beograd, Srbija, 4.11.–7.11.2010.). Autorka je knjigā „Oblici rasizma u Srbiji nakon petooktobarskih  promena  (2001 – 2006)“ (Akademska misao, Beograd, 2008.) i „Bioetika i medicina: Odnos lekar-pacijent u paradigmiintegrativne bioetike“ (Akademska knjiga, Novi Sad, 2012.).  



Aješa Ahmad
Da li bi trebalo da izbrišemo traumatična sećanja?
5. mart 2013.

Apstrakt: Da li bi trebalo da izbrišemo traumatična sećanja?
U ovom predavanju razmatram etičke probleme vezane za mogućnost brisanja ili uništavanja sećanja koja izazivaju traumu. Savremena psihijatrijska praksa i napreci u neuro-etici donose bolje poznavanje detalja o prirodi našeg pamćenja i efekata psiholoških trauma na naše blagostanje. Od rata u Vijetnamu, dijagnostička kategorija posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) je dovela do patologizacije trauma, posledica katastrofa, humanitarnih kriza i ratova, a naša društva se suočavaju sa traumom kako na kolektivnom, tako i na individualnom nivou. Međutim, doživljavanje traume se tipično konstruiše kao individualni fenomen – kao patološko breme koje aficira naš identitet, kao i ono što hoćemo da postanemo. Zbog toga su apeli na izlečenje ili ispravljanje traumatičnih iskustava istovremeno popularni i kontroverzni, jer se povraćaj sećanja često smatra definišućim delom onoga što jesmo.
U cilju istraživanja debate, predstaviću prirodu traume i razmotriti da li ona ima vrednost u ljudskom egzistencijalnom iskustvu. Ovo je posebno relevantno kada postoje političke posledice sećanja ili zaboravljanja trauma i kada postoji funkcionalni element u prepoznavanju traume kao načinu formiranja zaostavštine. Zatim ću predstaviti neke od potencijalnih modifikacija naše memorije koje moderna farmakologija i neuronauka mogu da ponude žrtvama traume. Uporediću ih i relativizovati nasuprot drugim terapeutskim metodama za traume kao što su molitve i podrška zajednice. Poenta koju ću zatim izneti će najpre biti da se trauma ne može izolovati na individualnom nivou, kao i to da brisanje traumatičnih sećanja ne konstituiše poboljšanje našeg potencijala kao osoba – da ono zapravo vrši inhibiciju naše svesti i odgovornosti.

Biografija
Trenutno predajem na Univerzitetskom koledžu u Londonu, Engleska, na Medicinskom fakultetu. Po obrazovanju sam filozof i tema moje doktorske teze je bila 'Metafizika u naučnoj medicini: stvaranje ljudskog embriona'. Specijalnost mi je medicinska etika i član sam Odbora za kliničku etiku u Grejt Ormond strit bolnici.Primarno se interesujem za kulturne vrednosti u medicini, čime sam počela da se bavim tokom projekta o katastrofama i etici humanitarne medicine, finansiranog u okviru internacionalne istraživačke saradnje. Po pozivu sam držala predavanja na Međunarodnom odboru za vojnu medicinu u Švajcarskoj i na Afričkom kongresu za zdravlje u Južnoafričkoj republici. Istraživački sam povezana sa Južnoafričkom republikom.
Paralelno sam izučavala psihoanalizu na post-diplomskim studijama, specijalizujući se za traumu, sa akcentom na efektima rata i mučenja. Pisala sam članke o fenomenologiji traume, kombinujući je sa etikom, posebno međukulturalnom primenljivošću PTSP-a i etičkim problemima vezanim za medicinske/psihijatrijske preglede žrtava mučenja.
Moje oblasti interesovanja su kulturne vrednosti i religijska verovanja u medicinskoj etici, odbori za kliničku etiku, pedijatrijska i neonatalna etika.


 

Andreas Polterman (Andreas Poltermann)
Milosrdna smrt uz pomoć medicine
27.mart 2013.

Apstrakt
Za razliku od aktivne eutanazije (ubistvo po zahtevu), koje većina populacije ne bi zabranila, ali je i ne podržava, mnogi ljudi u Nemačkoj se deklarišu za mogućnost medicinskog učešća u slobodno izabranom samoubistvu. Takođe, trećina nemačkih doktora i medicinskih tehničara mogu da zamisle svoje učešće u tome pod određenim okolnostima. Takođe interesantno u vezi sa debatom o medicinski vođenoj pomoći pri samoubistvu je činjenica da ona vodi ideološkoj kontroverzi između samoopredeljenja na jednoj strani i religijskih interpretacija stvaranja i života na drugoj, te otvara pogled na stvaran cilj debate o “slobodi da se umre“: unapređenju medicinske, po pravilu olakšavajuće brige o umirućim pacijentima u odnosu poverenja prema negovatelju, doktoru i članu porodice na bazi dijaloga. Uveren sam u to da sloboda da se umre treba da bude realizovana u dijalogu kao samoopredeljenje.

Biografija
Andreas Polterman: direktor beogradske kancelarije Hajnrih Bel Štiftung. Pre toga je bio direktor Odeljenja za političku edukaciju Hajnrih Bel fondacije u Berlinu. Hajnrih Bel fondacija je nemačka politička fondacija tesno povezana sa Zelenom partijom Nemačke. Izučavao je nemačku književnost, istoriju, filozofiju i političke nauke na Univerzitetu u Getingenu. Nakon sticanja doktorske titule sa tezom o filozofiji prava Imanuela Kanta 1984. godine, bio je član Nacionalnog istraživačkog centra za književni prevod na Univerzitetu u Getingenu od 1985. do 1994. Od tada radi u Hajnrih Bel fondaciji.


 

Razgovor o knjigama Bioetikai Horizont bioetike
27. februar 2013.


Bioetika, priredili Vojin Rakić, Rada Drezgić, Ivan Mladenović, Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Službeni glasnik, 2012

Horizont bioetike: moral u doba tehničke reprodukcije života, priredili: Rada Drezgić, Željko Radinković, Predrag Krstić, Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012
Centar za bioetičke studije i Institut za filozofiju i društvenu teoriju su u okviru projekta „Bioetički aspekti: moralno prihvatljivo u biotehnološki i društveno mogućem“ preduzeli pionirski posao ustanovljenja referentne lektire iz oblasti bioetike. Zbornik prevedenih tekstova Bioetika je sačinjen sa namerom da bude „rider“ koji nudi stožerne priloge i omogućuje racionalnu raspravu o širokom spektru tema koje zahvata ova disciplina. Zbornik radova domaćih autora Horizont bioetike iskušava iste teme – život, smrt, poboljšanje, normalno i odstupanja, medicinska etika, konsekvence biotehnološkog napretka... – pružajući uvid u karakter i domet njihovog mišljenja iz unekoliko specifične perspektive.U oba slučaja, verujemo da su priloženi nezaobilazni orijentiri za dalje diskutovanje u jednoj inače vrlo živoj i živopisnoj debati.


 

Dubravka Vejnović
Koncept rase i etički aspekt humanih populacionih studija
24. decembar 2012.


Apstrakt
Cilj predavanja je da podstakne na razmišljanje o problemu podela humane populacije na rase i pojasni da li je koncept rase opravdan sa biološkog i genetičkog stanovišta. Takođe, biće razmotrena opravdanost upotrebe rasne pripadnosti kao parametra u biomedicinskim istraživanjima. Kako se odbraniti od “naučnog rasizma”? Da li je realno očekivati pojavu metoda genetičkog testiranja u forenzičke svrhe koje bi omogućile određivanje “rasne pripadnosti” i etničke pripadnosti lica osumnjičenih za zločine i kakve bi bile posledice  primene ovakvih metoda? - neka su od pitanja kojima će biti posvećena posebna pažnja.


Biografija
Dubravka Vejnović rođena je u Beogradu.  Nakon završenog prirodno-matematičkog smera gimnazije upisuje studije molekularne biologije i fiziologije (smer primenjena genetika) na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i uporedo se bavi humanitarnim radom i žurnalistikom. Trenutno radi u Centru za promociju nauke kao viša stručna saradnica za pripremu projekata i programskih aktivnosti.Student je druge godine doktorskih studija Biološkog fakulteta na modulu Genetika.


 

Voin Milevski
Treba li prihvatiti abortus posle rođenja?

17. decembar

Apstrakt
Tekst Frančeske Minerve (Francesca Minerva) i Alberta Đubilinija (Alberto Giubilini) „Abortus nakon rođenja: zašto bi beba trebalo da živi?” (After-birth-abortion: why should the baby live?) je od prvog trenutka objavljivanja, početkom ove godine, izazvao ogromno interesovanje, a u mnogobrojnim slučajevima i nezadovoljstvo, javnosti. Ovo je sasvim razumljivo kada se uzme u obzir da u ovom tekstu autori iznose nekoliko veoma kontroverznih tvrdnji. Pre svega, oni polaze od činjenice da se ozbiljne abnormalnosti fetusa i rizik za fizičko ili psihološko zdravlje žene često navode kao sasvim validni razlozi za abortus. Međutim, šta ako se ovi uslovi (tj. uslovi koji opravdavaju abortus) jave tek nakon rođenja deteta? Da li isti argumenti koji se koriste da bi se opravdalo ubijanje fetusa mogu da se konzistentno primene i na ubistvo novorođenčeta? Autori tvrde da svi oni razlozi koji su dovoljni da opravdaju abortus treba da budu dovoljni da opravdaju i „abortus nakon rođenja“ (after-birth abortion), budući da razlika u pogledu moralnog statusa fetusa i novorođenčeta ne postoji. Cilj izlaganja Voina Milevskog će biti usmeren na to da se pokaže da se u tekstu Minerve i Đubilinija može pronaći vrlo zanimljiva i originalna argumentacija. Naime, kada se u potpunosti razviju argumenti koje ovi autori izlažu, jasno se pokazuje da je praksa koju prihvatamo krajnje nekonzistentna. Tačnije, naše intuicije nas navode da prihvatimo nekoliko praksi (npr. abortus i eutanaziju dece koja su teško bolesna), a da ne prihvatimo abortus nakon rođenja, iako se za to neprihvatanje ne mogu navesti nikakvi relevantni moralni razlozi. Dakle, pokazaće se da je abortus nakon rođenja veoma dosledna opcija, iako se ne mora prihvatiti.

Biografija
Voin Milevski je rođen 1982.godine u Beogradu. Angažovan je kao Istraživač-saradnik na projektu "Dinamički sistemi u prirodi i društvu: filozofski i empirijski aspekti" čiji je nosilac Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije (period trajanja projekta 2011-2014 god.). Njegova interesovanju uključuju bioetiku, primenjenu etiku, normativnu etiku i metaetiku.Saradnik je Centra za bioetičke studije IFDT-a.Objavljuje naučne članke koji se uglavnom bave metaetikom i primenjenom etikom.



Rozamond Rouds (Rosamond Rhodes)
Živi donatori organa: lekcije o autonomiji
7. decembar 2012.


Biografija
Dr Rozamond Rouds je profesor medicine i direktor bioetičkog obrazovanja na Mount Sinai Schoole of Medicine u Njujorku, gde nadgleda kurikulum medicinske etike za studente sve četiri godine medicinskog fakulteta, za osoblje u jedanaest rezidencijalnih programa, za diplomirane post-doktorske istraživače na biomedicinskim naukama i za studente na programima genetičkog savetovanja. Vodi program fakultetske edukacije medicinske etike i sarađuje sa članovima fakulteta u brojnim istraživačkim projektima. Dr Rouds je član  Maunt Sinai etičkog odbora i Odbora za institucionalno korišćenje i brigu o životinjama. Dr Rouds je takođe profesor filozofije u Diplomskom centru gradskog univerziteta u Njujorku.
Van okvira podučavanja, Dr Rouds je ko-urednik biltena Američke filozofske asocijacije o filozofiji i medicini i član uredničkih odbora internacionalnih časopisa Kembridžski nedeljnik zdravstvene etike, Teoretska medicina i Bioetika i Klinička etika. Napisala je preko 125 članaka i poglavlja o brojnim problemima bioetike, uključujući: profesionalizam, pravda, odnos doktor-pacijent, kapacitet u odlučivanju, surogatno donošenje odluka, etika istraživanja, samoubistvo uz pomoć lekara, genetika, kloniranje, prekid trudnoće, asistirana reprodukcija, transplantacija organa, psihijatrija i bioetičko obrazovanje. Takođe piše o problemima u istoriji moralne i političke filozofije.